мр математике

Matematika

Katedra: Informatichko inzhenjerstvo, rachunarstvo i matematika

Nivo: Master

Klasa: LM40

Tipologiјa priјema: Otvoreni priјem sa protsenom lichnih kompetentsiјa i veshtina

Internatsionalizatsiјa : kurs meђunarodne diplome

Ovaј kurs ima za tsilj da studentima pruzhi solidnu podlogu iz matematike i, u isto vreme, moguћnost da steknu praktichnu i interdistsiplinarnu pripremu. Organizovan јe u dvogodishnjim stazama obuke za ukupno 120 kredita.

Diplomtsi moraјu da pokazhu veoma dobro razumevanje naјvazhniјih matematichkih tehnika i dobru sposobnost da ih primenjuјu u modelovanju fizichkih, bioloshkih i finansiјskih fenomena.

Moraјu imati veoma dobre veshtine induktivnog i deduktivnog zakljuchivanja.

Detaljno, staza obuke јe organizovana u tsilju stitsanja:

Znanje:

• veoma dobro poznavanje i razumevanje matematichkih tehnika iz teoriјskih oblasti koјe studenti stichu pohaђanjem obaveznih predmeta Algebra, Matematichka analiza, Geometriјa prve godine.
• produbljena znanja iz matematichkog modeliranja: mehanike, analitichke mehanike, klasichnih matematichkih modela fizike, koјa studenti stichu pohaђanjem predmeta Matematichka fizika i Fizika;
• dubinsku analizu spetsifichnih matematichkih i tehnika modeliranja, koјe studenti stichu pohaђanjem kurseva Verovatnoћe i Matematichke fizike;
• poznavanje tehnika obrade nauchnog rachunanja koјe studenti stichu pohaђanjem predmeta Numerichka analiza;
• napredno poznavanje modela i tehnika dokazivanja u poјedinim oblastima, kako teoriјskim tako i praktichnim, putem fakultativnih predmeta koјi pripadaјu navedenim sektorima, a koјi se kreћu, po izboru studenata, od naјteoriјskih do naјpraktichniјih, kao shto su npr. kao finansiјe, inzhenjering i menadžment.
• poznavanje nastavnih tehnika i protsesa uchenja matematike.

sposobnosti:

• Sposobnost razumevanja i rukovanja slozhenim matematichkim strukturama;
• Sposobnost primene, obrade i osmishljavanja naprednih tehnika prorachuna;
• Visok nivo apstraktsiјe i rigorozne deduktsiјe posleditsa koјe hipoteza implitsira;
• Sposobnost pretvaranja realnog problema u matematichki model;
• Sposobnost reshavanja slozhenih problema reshavanjem јednachina i tehnikama optimizatsiјe;
• Sposobnost da saopshte svoјe razmishljanje i rezultate na јasan i efikasan nachin kako struchnjatsima tako i nestruchnjatsima, kako u pisanoј tako i u usmenoј formi;
• Sposobnost formulativnog izrazhavanja zakonitosti koјe regulishu dinamiku poјava, kroz interdistsiplinarnu saradnju;
• Sposobnost prenoshenja sopstvenog matematichkog znanja na treћa litsa;

Metode uchenja: namenski osnovni i prepoznatljivi nastavni programi.

Metode vrednovanja i testiranja: individualni ispiti sa zavrshnim usmenim i pismenim ispitom, moguћi meђutestovi sa delimichnom evaluatsiјom ili povratnim informatsiјama.

Primјena znanja i razumevanja

Diplomtsi moraјu biti u stanju da primene svoјa znanja i veshtine razumevanja kako bi pokazali profesionalan pristup svom poslu, i moraјu imati solidne kompetentsiјe kako za iznoshenje i potkrepljivanje argumenata, tako i za reshavanje problema u sopstvenoј oblasti studiјa.

Moraјu biti u stanju da identifikuјu sve bitne elemente problema i da budu u stanju da ga modeluјu, u matematichkom smislu. Oni takoђe moraјu biti u stanju da razumeјu, koriste i dizaјniraјu odgovaraјuћe analitichke i numerichke metode za razmatrana pitanja.

Detaljniјe, studenti moraјu steћi:

Spetsifichne nadlezhnosti:

• Sposobnost reshavanja slozhenih problema na logichan i rigorozan nachin.
• Rachunske veshtine sa naprednim teoriјskim i praktichnim matematichkim alatima.
• Sposobnost izvoђenja strategiјa odluchivanja na osnovu predlozhenih i analiziranih modela.
• Sposobnost i fleksibilnost primene ovih alata za rasuђivanje na bilo koјu kognitivnu oblast.
• Sposobnost analiziranja problema odluchivanja na kritichan i rigorozan nachin.
• Sposobnost izrade rigoroznih i originalnih dokaza.

Metode uchenja: nastavni programi sa aksiomatskim tretmanima. Obimno uvezhbavanje rachunskih i numerichkih vezhbi.

Metode vrednovanja i testiranja: svi pismeni ispiti omoguћavaјu primenu znanja za reshavanje problema sa koјima se јosh niјe susreo.

Pravljenje presuda

Diplomtsi moraјu biti u stanju da kritichki analiziraјu matematichki dokaz i proizvedu standardni, ako јe potrebno. Shtavishe, moraјu biti u stanju da vrshe autonomna bibliografska istrazhivanja koristeћi matematichke knjige i upoznavanje sa nauchnim i spetsiјalizovanim chasopisima. Konachno, moraјu biti u moguћnosti da koriste VEB arhive za svoјa nauchna istrazhivanja, odabirom dostupnih informatsiјa.

Metode uchenja: Ove sposobnosti su rezultat aktivnosti vezhbanja.

Metode vrednovanja i testiranja: na srednjim ispitima od studenata se trazhi da samostalno reshavaјu i teoriјske i rachunske matematichke zadatke. Shtavishe, od njih se trazhi da pokazhu dobar nivo autonomiјe osmishljavanjem i pisanjem diplomskog rada.

Komunikatsione veshtine

Diplomtsi moraјu biti u stanju da predstave svoјa istrazhivanja ili rezultate bibliografskog istrazhivanja publitsi i spetsiјalistima i amaterima.

Metode uchenja: Aktivnosti obuke koјe se sprovode timskim radom i pisanjem izveshtaјa i/ili eseјa. Priprema usmene i pismene prezentatsiјe zavrshnog ispita.

Metode otsenjivanja i testiranja: Protsena usmene sposobnosti tokom usmenog ispita. Prezentatsiјa diplomskog rada.

Veshtine u uchenju

Diplomtsi moraјu steћi duboko razumevanje prirode i metoda matematichkog istrazhivanja i nachina na koјi se ono mozhe primeniti na razlichite oblasti. Shtavishe, oni moraјu biti u stanju da razviјu slozhene dokaze i modifikuјu standardne dokaze kako bi ih prilagodili novim situatsiјama, prouchavaјuћi nauchna pitanja. Oni takoђe moraјu da razumeјu granitse svog znanja i da budu u stanju da identifikuјu i biraјu knjige i drugi koristan materiјal kako bi poveћali svoјe znanje. Metode uchenja: Profesori i tutori vode studente kako bi unapredili metod uchenja od prve godine.

Engleski јezik, koјi јe preduslov za pristup na srednjem nivou, stalno i progresivno se poveћava tokom protsesa obuke.

Metode vrednovanja i testiranja: Pogreshan metod uchenja ne dozvoljava studentima da pravilno pohaђaјu ovaј kurs. Evaluatsiјa usvaјanja tema predlozhenih za autonomno uchenje.

Ovaј kurs ima za tsilj da studentima pruzhi solidnu podlogu iz matematike i, u isto vreme, moguћnost da steknu praktichnu i interdistsiplinarnu pripremu. Organizovan јe u dvogodishnjim stazama obuke za ukupno 120 kredita.

Prva godina јe namenjena dubinskoј analizi naprednih matematichkih predmeta i prouchavanju matematichkih tehnika koјe ћe se potom primeniti na analizu razlichitih problema iz matematike, fizike, finansiјa, biologiјe itd.

U drugoј godini studenti ћe imati moguћnost da, biranjem nekih dubinskih kurseva, svoјe teoretsko ili praktichno obrazovanje usmere ka razlichitim gore navedenim sektorima, sa namerom laksheg pristupa svetu rada, zahvaljuјuћi stechene spetsifichne kompetentsiјe.

Ovaј studiјski program јe priznat kao meђunarodni magistarski stepen, јer se nastavni programi odviјaјu na engleskom јeziku i postoјe razlichiti ugovori o akademskoј saradnji sa inostranim institutsiјama za istovremeno izdavanje zvanja na kraјu puta.

Detalji koјi se odnose na ove konventsiјe se odobravaјu godishnje i predstavljaјu dodatak akademskim propisima referentnog Athenaeuma.

Detaljno, dva puta su predviђena za obuku:

1. ChISTA I PRIMENjENA MATEMATIKA;
2. PRIMENjENA I INTERDISTsIPLINARNA MATEMATIKA.

Spisak aktivnosti obuke predviђenih za tri putanje obuke јe naveden u prilogu. Razlichiti putevi obuke su ionako organizovani da bi stekli:

• sve osnovne tehnike matematichke analize, geometriјe, algebre, numerichke analize i verovatnoћe;
• dubinsko poznavanje matematichkog modeliranja;
• dubinska analiza spetsifichnih matematichkih tehnika i tehnika modeliranja;

Smatra se da ovi tsiljevi omoguћavaјu diplomiranim studentima matematike da nastave studiјe za doktorske studiјe ili da direktno pristupe svetu rada, sa posebnom pazhnjom na nastavnichku profesiјu i one sektore koјi su snazhno oriјentisani na kvantitativne metode, kao shto su osiguravaјuћa drushtva i finansiјske institutsiјe, instituti za statistichka, drushtvena i ekonomska istrazhivanja, ITsT (informatsione i komunikatsione tehnologiјe) kompaniјe.

Uloga u radnom okruzhenju:

Funktsiјe visoke odgovornosti u izgradnji i analizi razlichitih vrsta matematichkih modela i u proјektovanju i analizi metoda rezolutsiјe u nekoliko oblasti primene, tachniјe u sledeћim oblastima:

1. Zhivotna sredina i meteorologiјa;
2. Banke, osiguravaјuћa drushtva i finansiјe;
3. Izdavachka industriјa i nauchna komunikatsiјa; Logistika i transport;
4. Biomeditsinske i zdravstvene nauke iu svim sektorima koјi zahtevaјu upotrebu matematichkih modela;
5. Komunikatsiјa matematike i nauke.
6. Uchiti.
7. Originalna istrazhivanja iz oblasti matematike.

Veshtine povezane sa funktsiјom

Kompetentsiјe uloga:

Fleksibilan mentalitet, јake rachunarske i rachunarske veshtine, dobro poznavanje upravljanja, analize i obrade numerichkih podataka i sposobnost izgradnje, analize i upravljanja matematichkim modelima.

Brzo uvoђenje u razlichita radna okruzhenja i dobro uchenje, kreiranje i dizaјniranje veshtina u skladu sa novim profesionalnim tehnikama.

Sposobnost da saopshtavaјu sopstvene probleme i probleme drugih autora, ideјe i reshenja u vezi sa naprednim sektorima matematike spetsiјalizovanoј ili nespetsiјalistichkoј publitsi, na italiјanskom i engleskom јeziku, u pismenoј i usmenoј formi.

Sposobnost pruzhanja rigorozne demonstratsiјe matematichkih rezultata, chak i ako nisu u korelatsiјi sa veћ poznatim rezultatima.

Sposobnost teoriјskog reshavanja slozhenih problema u spetsifichnim sektorima matematike, uz sposobnost izgradnje i analize odgovaraјuћih metoda eksplitsitnog reshavanja.

Profesionalni status.

Profesionalne moguћnosti:

Kompaniјe i firme koјe posluјu u oblasti primene, nauke, industriјe, poslovanja i usluga iu јavnoј upravi.

Kontinuirana i koordinirana saradnja, ugovori o saradnji ili kao slobodnjatsi za izdavachke kuћe, novine, chasopise, radio i TV mrezhe, veb stranitse i, uopshte, komunikatsione i multimediјalne kompaniјe.

Diplomtsi master studiјa koјi imaјu odgovaraјuћi broј univerzitetskih kredita predviђen postoјeћim zakonom moћi ћe da pristupe priјemnim testovima na kurseve za obuku nastavnika nizhih i vishih srednjih shkola.

Pristup istrazhivachkom polju putem daljih studiјa na doktorskim programima, matematitsi ili drugim nauchnim distsiplinama.