Master u zakonodavnim studijama

Magistar zakonodavnih studija ima za cilj da doprinese daljem znanju i studijama u funkcionisanju savremenih procesa donošenja odluka na regionalnom, nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou. Kurs je spoj teorijskih i praktičnih pristupa usmerenih ka obezbeđivanju zapošljivosti budućih diplomaca jer su izabrali svoje karijere, bilo u javnom ili privatnom sektoru. Program se sastoji od predavanja i seminara koje održavaju i akademici i praktičari, specijalizovani za javnu upravu, pravo, etiku, geografiju, filozofiju, politehniku, političke nauke i sociologiju.

Ovaj multidisciplinarni pristup naoružava studenta da se bolje bavi složenim pitanjima koja regulišu zakonodavne procedure, zajedno sa antropološkim, kulturnim, ekološkim, geopolitičkim i tehnološkim izazovima sa kojima se suočavaju politički sistemi

Magistar zakonodavnih studija radi kao program pod pokroviteljstvom Katedre za istraživanje parlamentarnih studija Komore poslanika Velikog vojvodstva Luksemburg, na Univerzitetu u Luksemburgu. To je takođe rezultat partnerstva sa Assemblee Parlementaire de la Francophonie i Generalnim sekretarijatom Evropskog parlamenta.

Kurs se predaje na francuskom jeziku (75%) i engleskom jeziku (25%). Master program je plod jedinstvenog nastavnog i istraživačkog partnerstva među Univerzitetu u Luksemburgu, Univerzitet Aik-Marsej, Univerzitet Babes-Boljai i Univerzitet Laval*. Ove jedinstvene saradnje, pod okriljem Parlamentarne skupštine Frankofonije, obuhvataju 90 parlamenata raspoređenih na 5 kontinenata (56 poslaničkih parlamenata, 15 parlamenata pridruženog člana i 19 posmatračkih parlamenata) među kojima je i poslaničko veće Velikog Vojvodstva Luksemburg, zajedno sa kozakonodavnim telima (Ustavni sudovi, Saveti država, Revizorski sudovi, Ombuditorski sudovi, Ombuditorski sudovi, Ombuditorski sudovi, Ombuditorski sudovi Osobe itd...).

* od septembra 2021. godine (put dvostrukog stepena)

Program јe postavljen na chetiri kontsentratsiјe (vidi dole). Studenti treba da zavrshe prvu godinu (M1) na јednom od chetiri univerziteta koјa uchestvuјu, na osnovu njihovog izbora kontsentratsiјe. Studenti ћe biti smeshteni na Univerzitetu u Luksemburgu, gde ћe se predavati druga godina (M2).

• „Zakonodavne studiјe, komparativna politika i evropska politika“, Univerzitet u Luksemburgu (Luksemburg)
• „Parlamentarno pravo i izborno pravo“, Univerzitet Eks-Marseј (Frantsuska)
• „Parlamenti, internatsionalizatsiјa i kontinentalna iskustva (Aziјa, Afrika, itd.), Univerzitet Babes-Boliai (Rumuniјa)
• „Americhke zakonodavne studiјe i јavna uprava*“, Univerzitet Laval (Kanada)

* dostupno od septembra 2021

• Poboljshati razumevanje i analizu funktsionisanja skupshtina savetodavnih tela, njihovog protsesa donoshenja odluka i prava graђana da biraјu svoјe predstavnike putem politichkih izbora.
• Pratiti trendove i podstitsati poјavu novih protsesa i praksi donoshenja odluka, uklopljenih u demokratski i vishestepeni okvir upravljanja, ukljuchuјuћi јavne i privatne regulatore.
• Biti deo temeljnog, empiriјskog i praktichnog istrazhivachkog poduhvata, rasporeђenog kroz kontinuirano razmishljanje o temama.
• Izrada studiјa po meri zasnovanih na tezama za stazhiranje i/ili istrazhivachkim proјektima, na zahtev relevantnih tela.
• Podstitsati okruzhenje pogodno za interaktsiјu meђu donosiotsima odluka, nauchnitsima i studentima kroz zaјednichke dogaђaјe (stazhiranje i izlete)
• Da ponudi diplomtsima priliku da se spetsiјalizuјu za zanat pripreme normativnih instrumenata (kao shto su statuti, propisi, smernitse, meђunarodni sporazumi, kodeksi ponashanja i vladini ugovori) i za razvoј јavne politike.

Studenti i profesionaltsi koјi se usavrshavaјu tokom tselog zhivota mogu trazhiti moguћe izglede za kariјeru u:

• Profesionalne lobistichke organizatsiјe registrovane kod јavnih organa i parlamenata.
• Revizorske i konsultantske firme.
• Kozakonodavna tela na meђunarodnom, evropskom, natsionalnom, regionalnom nivou (parlamenti, ustavni sudovi, revizorski sudovi, saveti drzhava, ombudsmeni i povezana litsa, itd.).
• Parlamentarna i vladina odeljenja za evaluatsiјu јavnih politika, agentsiјe za sertifikatsiјu i natsionalni etichki saveti.
• Nevladine organizatsiјe, sindikati, politichke stranke i poslanichke grupe.