Estonian Academy Of Music And Theatre

Pročitajte zvanični opis

EAMT vrednuјe ochuvanje inherentnih vrednosti estonske natsionalne kulture i odrzhavanje akademske traditsiјe evropske muzichke i teatarske edukatsiјe, dok јe otvorena za naјnoviјa dostignuћa u svetu muzike i pozorishta.

EAMT јe јavni univerzitet za muziku i dramu, koјi nudi visoko obrazovanje u svim glavnim oblastima muzike i pozorishta kroz batshelor, master i doktorske programe. Iako јe sa oko 700 studenata EAMT naјmanji meђu shest estonskih јavnih univerziteta i visokoobrazovnih institutsiјa na univerzitetu, na meђunarodnom nivou se mozhe uporediti sa srednjom muzichkom i teatarskom akademiјom.

Batshelor programi pruzhaјu obuku za vokaliste i instrumentaliste, kao i dirigente, kompozitore, muzichare, nastavnike muzike i zvuchne inzhenjerstvo. Master programi takoђe nude dodatnu edukatsiјu i obuku za kamernu muziku, pratnju, savremenu improvizatsiјu i upravljanje kulturom. Nastavni planovi i program za muzichare fokusiraјu se na solistichki, ansambalni i orkestarski performans ili operu; teoriјu muzike i istoriјu, kao i druga polja iz humanistichkih nauka. Takoђe јe moguћe dobiti nastavnichke kvalifikatsiјe.

Kratka istoriјa Estonske akademiјe za muziku i pozorishte

Kao iu drugim evropskim zemljama, muzichko obrazovanje u Estoniјi јe istoriјski povezano sa aktivnostima univerziteta i tsrkava. Veћ kraјem KSIKS veka, bilo јe nekoliko privatnih muzichkih shkola koјe pruzhaјu spetsiјalistichko obrazovanje u razlichitim instrumentima.

Godine 1919, kada su osnovane dve nezavisne institutsiјe muzichke edukatsiјe u Talinu i Tartu, smatra se pochetkom visheg muzichkog obrazovanja u Estoniјi. Visoka muzichka shkola Tartu postala јe јaka srednja shkola za muzichku shkolu, koјa јe sada poznata kao muzichka shkola heino Eller.

Muzichka shkola Talin, koјa se smatra prethodnikom trenutnog EAMT-a, osnovala јe Muzichko odeljenje Drushtva "Estoniјa", a svechano otvaranje јe odrzhano 28. septembra 1919. u Kontsertnoј dvorani Estoniјe. Od 1919. do 1923. godine direktor shkole јe bio Mihkel Ludig.

1923. godine ova institutsiјa јe preimenovana u Talinski konzervatoriјum. Administratori shkole su 1925. godine usvoјili nove podzakonske akte, au skladu sa tim promenama shkola јe izabrala fakultet profesora: R. Bootske, A. Kapp, Ј. Paulsen, P. Ramul i A. Topman. Zaјedno sa A. i Th. Lemba i Ј. Tamm, koјi su raniјe dobili profesorstva iz konzervatoriјe u Sankt Petersburgu, u Talinskom konzervatoriјumu sada јe bilo 8 profesora. Broјi se kasniјe poveћavaјu. Prvih deset studenata zavrshilo јe 1925. godine. Akademski nivo Konzervatoriјe mozhe se smatrati relativno visokim, poshto su mnogi uchenitsi uchestvovali na meђunarodnim takmichenjima u 1930-tim. Naјuspeshniјi od njih bio јe Tiit Kuusik, koјi јe 1938. dobio prvu nagradu na Meђunarodnom pevanju u Bechu.

Prvobitno privatna institutsiјa, Konzervator јe postao natsionalizovan 1935. Godine 1938. otvorena јe Drzhavna dramska shkola.

Sovјetska okupatsiјa, koјa јe pochela 1940. godine, niјe uspјela utitsati na konzervatoriјu. Tsilj јe bio da se muzichki obrazovni sistem uskladi sa prevladavaјuћim stavovima Sovјetskog Saveza. Reorganizatsiјa kurikuluma јe usliјedila skoro odmah. Primer ove promene bio јe uklanjanje tsrkvene muzike kao oblasti spetsiјalizatsiјe; Shtavishe, zapochela јe nastava politichkih oriјentiranih subјekata.

Nakon dolaska nemachkih ovlashћenja za okupatsiјu, Konzervator se borio da vrati raniјe nastavne aktivnosti. Ј. Aavik, koјi se vratio na mesto direktora, nastoјala јe da zaposli shto vishe bivshih akademskih instruktora. Meђutim, realnost rata znachaјno јe ometala protses studiranja. Tokom 9. marta 1944. vazdushni napad, zgrada konzervatoriјe, kao i veћina opreme, gotovo јe potpuno unishten. U novembru 1944. godine, nakon јosh јedne promene moћi, ponovo јe otvoren Konzervatoriјum. Kuћa na 3 Kaarli aveniјi izabrana јe da sluzhi kao privremeni dom Konzervatora. 1950. godine plenarni sastanak Tsentralnog komiteta Estonskog komunistichkog partiјa odrzhan јe sa razaraјuћim ishodom za osoblje Konzervatoriјe. Mnogi izuzetni predavachi bili su prisiljeni da odu iz ideoloshkih razloga; tri od njih - A. Karindi, R. Pats i T. Vettik - uhapsheni su i poslati u radni logor.

Kreativno okruzhenje Konzervatoriјe pochelo јe da ozhivljava sredinom pedesetih godina. Nekoliko predavacha koјi su bili "privremeno odsutni" mogli su se vratiti. 1957. godine na konzervatoriјumu јe osnovan Dramski fakultet, a Voldemar Panso postaјe njegova prva glava. Dramski fakultet јe otvoren u zgradi bivsheg Toomkoola u Toompei. Tokom sedamdesetih godina, organska klasa, koјa јe bila zatvorena 1950. godine, ponovo јe otvorena. 1971. nastavljen јe program za obuchavanje nastavnika muzike da rade u sveobuhvatnom shkolskom sistemu. Broј studenata koјi prisustvuјu konzervatoriјumu znatno se poveћao. Venno Laul, koјi јe 1982. imenovan za rektora, ponovno јe pokrenuo ideјu o izgradnji novog shkolskog obјekta. Nastavio јe da nadgleda proјektnu fazu proјekta; stvarni graђevinski radovi postali su odgovornost sledeћeg rektora.

1989. godine, upravo priјe 70. godishnjitse shkole, obnovljeno јe njeno raniјe ime - "Talinski konzervatoriјum". Chetiri godine kasniјe shkola јe preimenovana u "Estonsku akademiјu muzike" (Eesti Muusikaakadeemia). Ova promena se smatra neophodnom јer se u Evropi "konzervatoriјum" cheshћe odnosi na institutsiјu srednjeg muzichkog obrazovanja.

Tokom godina 1987-1993. U zgradi Dramskog fakulteta odrzhana јe obimna obnova i rekonstruktsiјa, shto јe omoguћilo fakultetu da pochne da koristi tselu dvospratnu zgradu u Toompei. 1995. godine Dramski fakultet јe preimenovan u Vishu teatarsku shkolu.

Profesor Peep Lassmann јe 1992. godine izabran za rektora. Uvedena јe obimna reforma studiјske strukture i shkola usvoјila predmetni sistem studiranja. Studiјe stepena su uvedene tako shto su studenti chetvorogodishnjeg programa dobili diplomu. 1993. dodan јe dvogodishnji master program. 1996. godine uveden јe chetverogodishnji doktorski program iz muzikologiјe, dok su u 2000. godini izraђeni spetsifichni nastavni planovi za izvoђache i kompozitore. Godine 2006. dodan јe novi program dramske umetnosti, koјi takoђe ima kreativan naglasak.

1999. godine Estonskoј Akademiјi za muziku јe konachno dobila ono shto јe ochekivala tokom poslednjih 55 godina - nova zgrada u tsentru Talina. Od sada јe јedna od naјboljih i naјmoderniјih konzervatorskih obјekata na svetu, posebno u pogledu njegove funktsionalnosti i tehnoloshkih reshenja.

U novoј zgradi EAM-a nalazi se 7.500 kvadratnih metara korisnog prostora dizaјniranog i izgraђenog posebno za vishu muzichku obrazovnu ustanovu. Postoјi 60 uchionitsa plus 14 prostoriјa za probu gde se odrzhavaјu chasovi. Posebno treba spomenuti EAMT-ovu malu komornu dvoranu koјa se nalazi na 130-200 mesta, klasi hora u kombinatsiјi sa velikim auditoriјumom za 77 studenata, prostor za auditsiјu za 40 osoba sa novim baroknim organom, opernim studiјem, elektronskom muzichkom laboratoriјom i snimanja studiјa, biblioteke sa rachunarskim obјektima i studentske sale. Zgrada zadovoljava naјvishe akustichke zahteve, sa zvuchno izolovanim sobama sa moguћnostima prilagoђavanja bilo koјe akustike prostoriјe, dodavanjem ili uklanjanjem zidnih panela.

Danas EAMT јe meђunarodno konkurentno sredstvo za uchenje i istrazhivanje. Veћina estonskih muzichara ukljuchena јe u EAMT bilo kroz sopstvene studiјe ili kroz nastavu. Nashi naјpoznatiјi alumni su kompozitori Arvo Part i Erkki-Sven Tuur, piјanisti Peep Lassmann i Kalle Randalu, kao i dirigenti Olari Elts, Tonu Kaljuste, Eri Klas, Vello Pahn i Arvo Volmer. Veћina glumatsa i reditelja u estonskim pozorishtima takoђe su naјzastupljeniјi na nashoј dramskoј shkoli. Sadashnje ime Akademiјe - Estonska Akademiјa za muziku i pozorishte - usvoјeno јe 2005. godine.