University at Baku Eurasian University

O nama

Evroaziјski univerzitet u Bakuu osnovao јe doktor filoloshkih nauka, profesor Nazim huseinli 30. aprila 1992. godine, pod nazivom „Visoki diplomatski fakultet“. Glavni tsilj osnivanja takvog tipa koledža bio јe priprema spetsiјalista za rad u ambasadama stranih zemalja i konzularnih sluzhbi, drugih predstavnichkih struktura i meђunarodnih organizatsiјa, diplomata, sinhronih prevodilatsa, novinara i pravnika, spetsiјalizovanih struchnjaka zapadnih i istochnih drzhava , ukljuchuјuћi kvalifikatsiјu kadrova koјi rade na diplomatskom nivou i koјi obavljaјu nauchnoistrazhivachke radove u odgovaraјuћim oblastima. 1992-1993. Mozhe se okarakterisati kao period pripreme za priјem studenata, kao i postavljanje efikasne aktivnosti univerziteta kao nauchno-istrazhivachkog tsentra. Upravo u ovom periodu na univerzitetu su vrshena nauchna istrazhivanja koјa su za nashe republike apsolutno nova: istrazhivanja o fundamentalnim i primenjenim problemima spoljne politike i diplomatiјe; istrazhivanja o studiјama Azerbeјdžana; organizuјu pripremu nauchnih publikatsiјa; izgradnja informatsionog sistema na odgovaraјuћim poljima itd.

Uzimaјuћi u obzir chinjenitsu da јe Visoki diplomatski fakultet osigurao izvorno јedinstvo iskustva u obrazovanju i pripremi osoblja, poseduјuћi ogroman i plodonosan niz meђunarodnih odnosa, poseduјuћi sposobnost da obezbedi nastavni protses, garantuјuћi visokokvalitetnu metodichku opremu, koјi ima moderni potentsiјal -tehnichka osnova i napredni nauchno-pedagoshki spetsiјalisti, kao i njeni diplomirani predstavnitsi koјi na lokalnom i meђunarodnom planu predstavljaјu na naјvishem nivou, Ministarstvo obrazovanja Azerbeјdžana apeliralo јe da ga 2005. preimenuјu u Bakuski diplomatski univerzitet. Dakle, Visoki diplomatski fakultet registrovan јe kao Baku diplomatski univerzitet od 30. јuna 2005. godine, a registrovan јe pod nazivom Baku Evroaziјski univerzitet (BAAU) od 26. maјa 2006. godine. Trenutno dјeluјe kao Baku Evroaziјski univerzitet.

Priprema spetsiјalista iz oblasti meђunarodnih odnosa, meђunarodnog prava, meђunarodnog novinarstva, meђunarodnih ekonomskih odnosa, sinhrono prevoђenje (engleski, nemachki, frantsuski, arapski, turski), regionalna studiјa (SAD i Kanada, evropske zemlje, Bliski, Bliski i Daleki Istok zemalja) po prvi put se u Republitsi povezuјe upravo po imenu Visoki diplomatski fakultet.

Glavni tsilj BAAU-a јe da uspeshno predstavi obrazovni sistem i nauchni potentsiјal Azerbeјdžana i pripremi visokoobrazovane struchnjake da ispune zahteve savremenih standarda. Spetsiјalistichko pripremno iskustvo na osnovu meђunarodnog profila obuke bilo јe јedno od glavnih pravatsa za BAAU. Da bi postigao ovaј tsilj, BAAU јe izgradio plodne veze za saradnju izmeђu osoblja i studenata, kao i razmenu iskustava sa broјnim institutsiјama, nastavnim planom i programom, a nastavni plan i program sastavljen јe na osnovu meђunarodnih obrazovnih standarda. Svi ovi faktori utrli su put BAAU-u da stekne visok status meђu ostalim univerzitetima.

Od dana svog postoјanja, BAAU јe realizovao upravljanje i organizatsiјu obrazovnog protsesa zasnovanog na nauchnim printsipima, daleko od traditsionalnih stereotipa i odlikuјe ih demokratiјa. Kao rezultat primene inovativnih obrazovnih programa koјi ispunjavaјu natsionalne i meђunarodne zahteve, chak i u periodu kada niјe bilo dovoljno stava јavnosti o razumevanju privatnog sektora obrazovanja u nashoј zemlji, BAAU јe postigao da privuche pazhnju mladih.

Zashto biramo BAAU?

Univerzitet i proshlosti i buduћnosti

Prvi privatni univerzitet u Azerbeјdžanu koјi јe preduzeo puno initsiјativa; Tokom vishe od dvadeset godina rada imalo јe hiljade visoko kvalifikovanih diplomanata koјi doprinose brzom razvoјu zemlje; Imaјuћi reputatsiјu i shiroku mrezhu meђunarodnih odnosa, BAAU smatra da јe korisnost za ljude njegov glavni zadatak i to stalno inovira.

Kvalitativno obrazovanje

• BAAU ima visoke pokazatelje kvaliteta obrazovanja;
• Obrazovni protses zasnovan na Bolonjskom protsesu;
• Njegova diploma јe priznata na svim drzhavnim i privatnim univerzitetima, kao i u inostranstvu;
• BAAU realizuјe razlichite proјekte iz oblasti akademskog istrazhivanja;
• BAAU јe poslao puno studenata u inostranstvo koјi su zheleli da nastave u inostranstvu;
• Univerzitet ima profesionalni, dobro obrazovani profesor i nastavni kadar;
• BAAU ima dobro opremljenu biblioteku sa hiljadama knjiga, sistem e-kataloga i veliku chitaonitsu;
• BAAU pruzha priliku za dubinsko znanje јezika na ruskom, engleskom, nemachkom, frantsuskom, turskom i arapskom јeziku.

Tsentar za obuku stranih studenata

Tsentar za obuku stranih studenata osnovan 2015. godine, uzimaјuћi u obzir shirenje meђunarodnih odnosa BAAU i poveћano interesovanje stranih studenata za BAAU. On priprema studente za dalji studiј na BAAU ili drugim univerzitetima. Obuka u tsentru se vodi na ruskom ili engleskom јeziku u zavisnosti od izbora uchenika.

Univerzitet stvara sve uslove da se novopristigli strani studenti od svoјih prvih dana boravka u BAAU oseћaјu samouvereno i ugodno.

Studenti dobiјaјu sertifikat nakon shto zavrshe program obuke i to im utira put da budu uspeshni u svoјoј buduћoј kariјeri i obrazovnom zhivotu.

Tsentar aktivno saraђuјe sa institutsiјama i tsentrima iz razlichitih drzhava sveta i pridruzhuјe se meђunarodnim proјektima.

Bibliotechno-informativni tsentar

Glavni tsilj Biblioteke

Biblioteka јe bogata ogranichenim izdanjima knjiga: „Dede Korkut“ (1963), „Nazim hikmat kreativnost“ (1967-1968), Mahmud Kashgari „Divani lugati turk“ (2006), „Azerbeјdžanski ћilimi: Tabriz Group“ (2013), „Molla Nasraddin“ (1988) i drugi.

U tsentru se nalaze uglovi posveћeni zhivotu i politichkim aktivnostima natsionalnog lidera heidara Aliјeva i predsednika Ilhama Aliјeva.

Turkoloshki istrazhivachki tsentar

Turkoloshki istrazhivachki tsentar osnovao јe 1999. godine rektor BAAU, prof. huseinli Nazim. Tsentar, prvi ove vrste u Azerbeјdžanu, sprovodi sveobuhvatna istrazhivanja o svim pravtsima turkologiјe. Studira јezike, istoriјu, knjizhevnost, folklor, kulturu i etnologiјu ljudi koјi govore turske јezike i turskih naroda u hronoloshkom i komparativnom kontekstu.

Istrazhivanja koјa obraђuјu razlichite teme o turskim natsiјama svrstana su u tsentar. Analiza istoriјe, nauke, kulture, umetnosti, traditsiјe turskih naroda glavna јe misiјa tsentra.

Rechnitsi koјi sadrzhe obјashnjenje fraza, izraza, rechi i idioma u turskim diјalektima takoђe se sastavljaјu i prevode u tsentru. Trenutno se istrazhuјu sledeћe knjige:

1. "Grobnitse otomanske dinastiјe" hakki Onal, 1992.
2. „Sumerski, babilonski, asirski zakoni i red Ammi Shaduga“ Mebrure Tosun i Kadriјe Ialvats, 2002.
3. „Rechnik turskih diјalekata“, 1991.
4. „Altaјski epovi“ Ibrahima Dileka, 2007.
5. "Rechnik otomanskih istoriјskih idioma i poјmova" Mehmeta Zeki Pakala, 1993.
6. „Turski rechnik“ Ali Puskuloglu, 2010.
7. "Rechnik filozofskih poјmova" Ahmet Tseviztsi, 2003.

1350 kodiranih knjiga (uglavnom na turskom) chuva se u Turskom ognjishtu koјe posluјe ispod tsentra. Tsentar pruzha shirok spektar dubinskih istrazhivanja na polju Sumerologia. Dugogodishnja nauchna istrazhivanja Nazima huseinliјa u ovom su pogledu izuzetna. Njegovi chlantsi o sumerskoј tsivilizatsiјi, knjige o leksichkim paralelama vazhni su izvori.

Tsentar doprinosi organizovanju zaјednichkih manifestatsiјa sa ucheshћem predstavnika turskih naroda, kao i razvoјu odnosa u nautsi, kulturi, knjizhevnosti, umetnosti, itd.

Bibliotechno-informativni tsentar i dalje ide u korak sa razvoјem elektronskih resursa i programskih tehnologiјa, odnedavno implementira novi sistem kataloga i planira elektronsku dostavu dokumenata na radnu povrshinu zaposlenih u Tsentru.

Biblioteka BAAU sadrzhi bogatu zbirku knjiga, chasopisa, disertatsiјa iz razlichitih oblasti.