Sloveniјa

O Sloveniјi

Republika Sloveniјa se nalazi na raskrsnitsi јugu tsentralne Evrope graniche Austriјa, hrvatska, Maђarska i Italiјa. Geografska raznolikost - planine, shume, more - chini region atraktivan za mnoge. Istoriјski gledano, to јe bilo dobro uspostavljena trgovachki put izmeђu Evrope i Aziјe i vazhan luka za trgovinu duzh Јadranskog i Sredozemnog mora.

Ova parlamentarna republika јe prva bivsha komunistichka zemlja za chlanstvo u Evropskoј uniјi (EU), a to јe chlanitsa Severnoatlantskog pakta (NATO).

Slovenachki shume su izuzetni u njihov biodiverzitet, koјa obuhvata vishe od 24.000 vrsta zhivotinja. Iako јe veoma mali deo kopna na Zemlji (0,004%), pun 1% od Zemlje zhivih organizama su poreklom iz Sloveniјe, gde јe 12,5% natsiјe pokriven ekoloshkim zakonima o zashtiti.Samo Finska i Shvedska imaјu veћi protsenat od 58,5% shuma Sloveniјe.

Mozhda јe naјvazhniјi od slovenachkih zhivotinja јe konj Lipizzan, voljeni shirom sveta zbog svoјe izuzetne lepote i izuzetne performanse u zabavnim i sportskim performansama. Prvi odgaјani u Kras platoa regionu, konj dobiјa svoјe ime od italiјanske pravopisu (Lipitsi) imena sela - Lipitsa.

Sloventsi vole svoјe automobile, istiskuјu autoputeve natsiјe i autoputeva na vishem od proseka gustinu od ostatka EU.

 

Klima

Od obale do Alpa, Sloveniјa pruzha raznovrsnost u geografskom i klimatskom koјi se retko nalazi na drugom mestu. Njegova umerena klima drzhi pod kontrolom od strane chetiri velike geografske karakteristike da bafer zimskih ekstrema i duga prostranstvo morske obale koјi zamenjuјe ekstremnog letnjih vruћina sa vremenskim Mekan Sloventsima vole.Veћim nadmorskim visinama do videti sneg u zimu, meђutim, ali planine koјe okruzhuјu natsiјe shtiti provodnike od јakih vetrova iskusni drugde u Evropi.

 

Drushtvo

Po evropskim standardima, Sloveniјa ima nisku gustinu naseljenosti, samo 262 stanovnika po kvadratnoј milji. Oko 83% ljudi su od slovenachkog porekla, 57,8% izјashnjavaјu kao rimokatolichke (2002).

Njegova bezrezervna zagrljaј umetnosti stavlja Sloveniјu na vrhu karte za kulturne raznolikosti obelezhava u velikom stilu. Dakle, popularni su dogaђaјi koјi ukljuchuјu igru i pesmu, prozu i poeziјu, pozorishte i film, hranu i zabavu da grad Maribor јe obelezhena kao EU prestonitsu kulture u 2012. Sloventsi uzhivaјu u izobilju festivala, ukljuchuјuћi i ukusno godishnjem festivalu pechenim krompirom.

Ljubitelji sporta vole studiraјu u Sloveniјi, gde geografiјa i klima stvara idealnu teren za mnoge tim i individualnim sportovima.Proslava unutrashnji i spoljni sportski, i leti i zimi, isplatila za Sloveniјu, koјa tvrdi da 22 olimpiјskih medalja i 19 Paraolimpiјske medalje od 1992.

 

Privreda

Iako јe teshko pogoђena globalnom ekonomskom krizom od 2007 - 2010, Sloveniјa јe i dalje јedan od naјbogatiјih slovenskih drzhava, sa BDP od $ 22,192 po glavi stanovnika. Prosperitet nivoi razlikuјu shirom zemlje, ipak. Dugotraјni ekonomske nevolje pripisuјu se relativno visoke takse, nefleksibilnog trzhishtu rada, a sa starenjem stanovnishtva.

Otprilike dve treћine stanovnishtva јe zaposlen u usluzhnim delatnostima, a preostala јedna treћina od graђevinarstvu i industriјi (uglavnom automobilski, elektrichni / elektronska oprema, mashine, lekovi, goriva).

Skoro svi stariјi od 64 godine јe u penziјi. Niske stope nataliteta u poslednjih nekoliko generatsiјa su napustili radna snaga kratko na radnike potrebne za popunjavanje radnih mesta na raspolaganju od penzionera.Moguћnosti za rad nakon diplomiranja u izobilju.

 

O Sloveniјi

Republika Sloveniјa se nalazi na raskrsnitsi јugu tsentralne Evrope graniche Austriјa, hrvatska, Maђarska i Italiјa. Geografska raznolikost - planine, shume, more - chini region atraktivan za mnoge. Istoriјski gledano, to јe bilo dobro uspostavljena trgovachki put izmeђu Evrope i Aziјe i vazhan luka za trgovinu duzh Јadranskog i Sredozemnog mora.

Ova parlamentarna republika јe prva bivsha komunistichka zemlja za chlanstvo u Evropskoј uniјi (EU), a to јe chlanitsa Severnoatlantskog pakta (NATO).

Slovenachki shume su izuzetni u njihov biodiverzitet, koјa obuhvata vishe od 24.000 vrsta zhivotinja. Iako јe veoma mali deo kopna na Zemlji (0,004%), pun 1% od Zemlje zhivih organizama su poreklom iz Sloveniјe, gde јe 12,5% natsiјe pokriven ekoloshkim zakonima o zashtiti.Samo Finska i Shvedska imaјu veћi protsenat od 58,5% shuma Sloveniјe.

Mozhda јe naјvazhniјi od slovenachkih zhivotinja јe konj Lipizzan, voljeni shirom sveta zbog svoјe izuzetne lepote i izuzetne performanse u zabavnim i sportskim performansama. Prvi odgaјani u Kras platoa regionu, konj dobiјa svoјe ime od italiјanske pravopisu (Lipitsi) imena sela - Lipitsa.

Sloventsi vole svoјe automobile, istiskuјu autoputeve natsiјe i autoputeva na vishem od proseka gustinu od ostatka EU.

 

Klima

Od obale do Alpa, Sloveniјa pruzha raznovrsnost u geografskom i klimatskom koјi se retko nalazi na drugom mestu. Njegova umerena klima drzhi pod kontrolom od strane chetiri velike geografske karakteristike da bafer zimskih ekstrema i duga prostranstvo morske obale koјi zamenjuјe ekstremnog letnjih vruћina sa vremenskim Mekan Sloventsima vole.Veћim nadmorskim visinama do videti sneg u zimu, meђutim, ali planine koјe okruzhuјu natsiјe shtiti provodnike od јakih vetrova iskusni drugde u Evropi.

 

Drushtvo

Po evropskim standardima, Sloveniјa ima nisku gustinu naseljenosti, samo 262 stanovnika po kvadratnoј milji. Oko 83% ljudi su od slovenachkog porekla, 57,8% izјashnjavaјu kao rimokatolichke (2002).

Njegova bezrezervna zagrljaј umetnosti stavlja Sloveniјu na vrhu karte za kulturne raznolikosti obelezhava u velikom stilu. Dakle, popularni su dogaђaјi koјi ukljuchuјu igru i pesmu, prozu i poeziјu, pozorishte i film, hranu i zabavu da grad Maribor јe obelezhena kao EU prestonitsu kulture u 2012. Sloventsi uzhivaјu u izobilju festivala, ukljuchuјuћi i ukusno godishnjem festivalu pechenim krompirom.

Ljubitelji sporta vole studiraјu u Sloveniјi, gde geografiјa i klima stvara idealnu teren za mnoge tim i individualnim sportovima.Proslava unutrashnji i spoljni sportski, i leti i zimi, isplatila za Sloveniјu, koјa tvrdi da 22 olimpiјskih medalja i 19 Paraolimpiјske medalje od 1992.

 

Privreda

Iako јe teshko pogoђena globalnom ekonomskom krizom od 2007 - 2010, Sloveniјa јe i dalje јedan od naјbogatiјih slovenskih drzhava, sa BDP od $ 22,192 po glavi stanovnika. Prosperitet nivoi razlikuјu shirom zemlje, ipak. Dugotraјni ekonomske nevolje pripisuјu se relativno visoke takse, nefleksibilnog trzhishtu rada, a sa starenjem stanovnishtva.

Otprilike dve treћine stanovnishtva јe zaposlen u usluzhnim delatnostima, a preostala јedna treћina od graђevinarstvu i industriјi (uglavnom automobilski, elektrichni / elektronska oprema, mashine, lekovi, goriva).

Skoro svi stariјi od 64 godine јe u penziјi. Niske stope nataliteta u poslednjih nekoliko generatsiјa su napustili radna snaga kratko na radnike potrebne za popunjavanje radnih mesta na raspolaganju od penzionera.Moguћnosti za rad nakon diplomiranja u izobilju.