Studija Master u Немачка 2024

Osamdeset miliona stanovnika čini Nemačku najnaseljenijom zemljom Evropske Unije. Smatra se najvećom političkom i ekonomskom silom u Evropi, takođe ima i četvrtu po redu privredu na svetu. Graniči se sa Poljskom, Danskom, Austrijom, Francuskom i Švajcarskom i dom je velikog broja iseljenika i ima etnički sastav od 80 procenata Nemaca, 2 procenta Poljaka, 5 procenata srednje-Evropljana, 4 procenta Turaka i 2 procenta Azijata. Ljude iz celog sveta privlači nemački visoki životni standard, zdravstveno osiguranje i sistem socijalnog osiguranja i postojanost i stabilnost njene ekonomije čak i u vreme nedavne recesije.

Sa ujedinjenjem Istočne i Zapadne Nemačke ranih devedesetih, Berlin je opet postao glavni grad, dok je grad Bon, glavni grad Zapadne Nemačke za vreme rascepa, dobio neobični status saveznog grada (Bundesstadt). Nemačka je demokratska savezna parlamentarna republika sa političkim sistemom koji funkcioniše po smernicama opisanim u Grundgesetz-u, dokumentu iz 1949. ustavnom dokumentu koji zahteva dve trećine glasova članova parlamenta i garantuje podelu vlasti i poštovanje ljudskih prava i dostojanstva.

Osnovne činjenice o Nemačkoj

Šesnaest država koje čine Nemačku zovu se Länder i svaka ima svoj ustav.

2002. godine Nemačka je uvela Euro i novu monetarnu politiku u skladu sa regulacijama Evropske Centralne Banke, locirane u Frankfurtu.

Doprinos Nemaca na poljima nauke, matematike i tehnologije ne može se dovoljno naglasiti. Brilijantni pojedinci kao Ajnštajn, Maks Plank, Herman fon Helmholc, Gutenberg, Lajbnic i Karl Gaus su samo neki od nemačkih naučnika koji su snabdeli svet svojim izumima, kao što su prvi digitalni kompjuter, presa za štampanje i matematičke kalkulacije koje su popločale put razvoju modernih telekomunikacija.

U Nemačkoj, ako vam treba policija, pozovite 110; za hitnu pomoć, okrenite 112; Nemačka je jedan od tehnološki najnaprednijih proizvođača uglja, gvožđa, cementa, čelika, mašina, vozila i hemikalija u svetu. Oni takođe puno ulažu u zelenu energiju, naročito solarnu, kao i upotrebu vetrenjača za stvaranje električne energije.

Popularne turističke destinacije u Nemačkoj obuhvataju i Bavarske Alpe, Crnu šumu, dolinu Rajne i antičke zamkove u njoj, kao i glavni grad Berlin gde se još uvek mogu videti uslovi života koji su postojali za vreme Istočno Nemačke okupacije.

Klima Nemačke

Locirana između kontinentalne klime Istočne Evrope i okeanske klime Zapadne Evrope, Nemačka ima umerenu klimu na koju utiču vode Golfske struje nazvane Severnoatlantska struja. U proseku veći deo Nemačke ima oko 30 inča (790 mm) kiše svake godine, koja pada tokom cele godine. Leta su topla, a zime su uglavnom blage sa temperaturama koje dostižu 80 stepeni Farenhajta (26 Celzijusa) u toku letnjih meseci i padaju do 30 stepeni Farenhajta (-1 Celzijusa) zimi. Sneg može prilično da napada, mada ima i zima kada ga uopšte ne bude.

Religija u Nemačkoj

Oko 60 procenata Nemaca pripada Evangelističkoj crkvi, dakle Hrišćanstvu. 30 procenata stanovnika su katolici, a 30 protestanti. Veliki broj- oko 30 procenata- čine ateisti i agnostici, gde većina njih živi u istočnoj Nemačkoj i velikim gradovima kao što su Minhen, Frankfurt i Berlin.

Jezici u Nemačkoj

Nemački je, naravno, službeni jezik u Nemačkoj, ali puno Nemaca takođe tečno govori i engleski. U stvari, nedavna istraživanja su pokazala da 65 procenata nemačkih državljana jesu bilingvalni i da poseduju sposobnost da razumeju i komuniciraju na nekoliko jezika. Ovo ima veze sa činjenicom da se Nemačka graniči sa puno zemalja što olakšava nemačkim posetiocima obilazak različitih regiona.

Nemački nije najlakši jezik za učenje i ma nekoliko stvari koje stranim studentima otežavaju i oni zaboravljaju da ih koriste kada pišu ili govore. Na primer, sve imenice počinju i pišu se velikim slovom i podeljene su u tri roda muški, ženski i srednji. Dodatno, jezik ima padeže o kojima treba razmišljati prilikom upotrebe članova.

Visoko obrazovanje u Nemačkoj

Nekoliko najboljih svetskih univerziteta su osnovani u Nemačkoj, kao što su Hajdelberg Univerzitet (osnovan 1386.), Frajburg Univerzitet (osnovan 1457.), Tehnički Univerzitet u Minhenu i Maks Plank Institut za antropologiju evolucije u Lajpcigu. Većina nemačkih univerziteta je državna i školarine su oko 60 eura, odnosno 80 dolara po semestru.

Predavanja u Nemačkoj su takva da je naglasak na istraživanju, i to je fokus nezavisnih instituta poznatih po tradicionalnom pristupu društvenim naukama. Za studente koji žele diplomu i zvanje iz oblasti psihologije, antropologije, filozofije ili sociologije jako je velika konkurencija za prijem na ove fakultete i upravljeni su ka studentima koji su pokazali izuzetan talenat i briljiraju na ovim poljima.

Drugi tip univerziteta popularan među stranim studentima jeste Fachhochschule (FH), univerzitet primenjene nauke. Programi na ovom univerzitetu su osmišljeni tako da studente pripreme za posao u određenom polju koje nije akademski orijentisano, poput informacione tehnologije, nege bolesnika ili poslovanja. Nemačka i njena savezna vlada takođe imaju nekoliko ovakvih škola koje obrazuju studente za karijere u državnim poslovima. Studenti ne mogu da dobiju zvanja doktora nauka na ovim univerzitetima.

Koledži umetnosti, filma i muzike nude kreativne programe za studente koji žele karijeru u oblastima finih umetnosti, modnog dizajna, grafičkih umetnosti i muzike. Nemačka je dala ogroman doprinos svetu fine umetnosti, književnosti i muzike, dajući brilijantne pisce, umetnike i kompozitore, kao što su Mocart, Brams, Hese, Maks Ernst i Niče i nastavlja da bude moćna sila u svetu umetnosti, stvaranja filma i mode.

Pohađanje nemačkog univerziteta

Svi studenti koji žele da pohađaju univerzitet u Nemačkoj će morati da obezbede kopiju Abitur dokumenta, koji je takođe potreban u Estoniji i Finskoj, koji je dokaz uspešno položenog završnog ispita poslednje godine srednje škole. Dok nemački studenti koji nemaju Abitur mogu da polažu drugi test koji se zove Begabtenprüfung da bi pohađali univerzitete, internacionalni studenti, u većini slučajeva moraju da pokažu rezultate ACT ili SAT testova i to sa najmanje 28, odnosno 1300 poena da bi bili primljeni. Diplome srednjih škola, slične američkim ne smatraju se ekvivalentom Abitur-a i sa njima student ne može biti primljen na fakultet u Nemačkoj.

Neki univerziteti i koledži nude školarine studentima da plate knjige i troškove života. Međutim, zakon koji se zove Bundesausbildungsförderungsgesetz osigurava da studenti koji nemaju dovoljno para primaju 650 eura (860 američkih dolara) svakog meseca četiri ili pet godina koliko treba da se dobije diploma osnovnih studija. Obično polovina ove sume treba da se vrati vladi kao beskamatni zajam.

Jezik na kome se odvija nastava je nemački, tako da studenti koji žele da pohađaju univerzitet u Nemačkoj treba da poseduju adekvatno znanje jezika.

Nemačke vize za internacionalne studente

Da bi se ostalo u zemlji neko kratko vreme (do tri meseca), što je na primer za studente koji pohađaju letnje kurseve, potrebna je Šengen viza. Studenti treba da budu svesni činjenice da po isteku tri meseca, ako su odabrali da dobiju Šengen vizu, moraju da napuste Nemačku i moraju da sve isplaniraju u skladu sa tim pre nego što podnesu zahtev za vizu.

Nacionalne vize neophodne su ako planirate da ostanete duže od tri meseca. Studenti moraju jasno da naglase zašto traže nacionalnu vizu i navedu na formularu da li završavaju doktorske studije ili upisuju ceo program studija. Dodatno, pre nego što student podnese zahtev za vizu, potrebna je sva dokumentacija: pismo potvrde upisa, dokumenti zdravstvenog osiguranja, rezultati završnih testova, i dokaz da govorite i čitate na nemačkom ili da planirate da pohađate kurs nemačkog.

Zašto studirati u Nemačkoj?

Nemačka je imenovana od strane nekoliko internacionalnih obrazovnih grupa kao jedna od najboljih zemalja za studente koji žele da steknu diplomu u zemlji koja nije njihova. Ovoj tvrdnji doprinosi i činjenica da je školarina na mnogim univerzitetima veoma niska, što studentima ideju studiranja u ovoj zemlji umesto u svojoj čini još atraktivnijom i privlačnijom.