Shvaјtsarska

Studiranje u Švajcarskoj

Visoko obrazovanje u Švajcarskoj

Švajcarska ima deset 'kantonalnih' univerziteta, kao i dva instituta za tehnologiju koji se smatraju državnim ustanovama visokog obrazovanja. Dodatno, brojni koledži postoje u celoj zemlji i nude smeštaj sve većem broju internacionalnih i domaćih studenata. Univerziteti i koledži u Švajcarskoj dosledni su što se trajanja semestara tiče, pa tako zimski semestar traje od Oktobra do Marta, a letnji se nastavlja od Aprila do Jula.

Postoje tri akademske diplome i zvanja koja se dodeljuju u Švajcarskoj: Diploma osnovnih studija, diploma Master i diploma Doktorskih studija. Takođe je moguće dobiti 'Lizentiat' diplomu koja odgovara američkoj master diplomi. Većina studenata dobije diplomu za četiri do pet godina. Student prvo mora da stekne druge dve diplome, da bi mogao da dobije diplomu doktorskih studija.

Potencijalni studenti moraju da predaju svoju prijavu visoko školskoj ustanovi i naznače očekivano polje studija. Kopije rezultata testiranja, biografija i sve druge diplome i sertifikati koji mogu imati uticaja da budu primljeni u željenu školu treba da budu priloženi takođe. Studenti će morati i da kontaktiraju švajcarsku ambasadu u svojoj zemlji zbog informacija vezanih za njihov boravak. Dodatno, svi studenti moraju da obezbede dokaz svoje finansijske stabilnosti za vreme svog studiranja u Švajcarskoj. 

Svi studenti moraju da imaju sertifikate o završenoj srednjoj školi. koji su validni i prihvaćeni na fakultetu koji su odabrali. Pored posedovanja dobrih ocena, studenti treba da poseduju određeno znanje jezika pre nego što se upišu na fakultet.

Po dolasku u Švajcarsku, studenti će morati da dobiju boravišnu dozvolu u lokalnoj policijskoj upravi. Moraće da pokažu važeći pasoš, pismo kojim ih fakultet prihvata i izjavu iz banke ili tome sličan dokument koji potvrđuje da imaju dovoljno novčanih sredstava za studije i život dok budu studirali.

 

Ugledni švajcarski univerziteti

Neki od popularnih univerziteta u Švajcarskoj su:

  • Univerzitet u Bernu (gde se uglavnom govori nemački)
  • Univerzitet u Ženevi (gde se uglavnom govori francuski)
  • Univerzitet u Lozani (francusko govorno područje)
  • Švajcarski savezni institut Tehnologije Cirih (gde se govori nemački i engleski)

 

Švajcarska takođe ima i mnoge privatne koledže, univerzitete finih umetnosti i pedagoške univerzitete koji nude diplome priznate od strane Švajcarskih kantonalnih ministarstava obrazovanja, ili EDK.

Školarine variraju od 2000 do 8000 švajcarskih franaka i zavise od odabira univerziteta i programa.

 

Zdravstveno osiguranje

Svako ko živi u Švajcarskoj duže od tri meseca, mora da ima nekakvo zdravstveno osiguranje, bilo da je Švajcarsko ili priznato od strane neke druge zemlje. Studenti koji dolaze iz zemalja koje imaju međunarodnu pokrivenost ne moraju da imaju obavezno švajcarsko osiguranje.

 

Zašto studirati u Švajcarskoj?

Švajcarska je vrlo poznata po inovativnim istraživanjima i razvoju industrije, tako da studenti koji žele da se bave biotehnologijom, genetikom, farmacijom ili nekom drugom naukom vezanom za zdravstvo i medicinu mogu da uvide da Švajcarska obiluje izuzetnim naučnim i tehnološkim programima. Švajcarska je takođe visoko cenjena u oblasti finansija i bankarstva. Studenti koji naginju karijeri u finansijskom sektoru će otkriti da švajcarski univerziteti imaju odlične programe iz oblasti poslovanja i finansija.

O Švajcarskoj

Zvanično nazvana Švajcarska Federacija, Švajcarska leži u zapadnoj Evropi I graniči se sa Italijom na jugu, Nemačkom na severu, Lihtenštajnom I Austrijom na istoku i Francuskom  na zapadu.  Bern je glavni grad Švajcarske, kontinentalne zemlje koja se sastoji iz 26 kantona, odnosno teritorijalnih manjih jedinica koje se neznatno razlikuju po državnom uređenju i administrativnoj proceduri.  Većina stanovništva Švajcarske (oko 8 miliona) živi u oblasti koju zovu plato, gde su smešteni gusto naseljeni gradovi  Ženeva i Cirih.

Švajcarska je poznata kao jedna od najbogatijih zemalja na svetu.  Državljani poseduju najviše ne-finansijske I finansijske imovine kada se porede sa drugim državljanima bilo koje zemlje na svetu. Ženeva i Cirih su gradovi sa najboljim standardom, boljim od bilo kog drugog grada na svetu. Stabilna ekonomija Švajcarske pripisuje se činjenici da imaju poljoprivredu i aktivnu proizvodnju koje su dovoljne da obezbede sve za njih i da mogu da izvoze ogromne količine robe.  Druge oblasti u kojima je Švajcarska odlična su turizam, međunarondno bankarstvo, transport, biotehnologija i istraživanja i razvoj.

 

Klima Švajcarske

Severno od švajcarskih Alpa klima je umerena, ali na nju utiču razni altitudinalni faktori koji uključuju izloženost vetru i atmosferske uslove koji potiču od planinskog okruženja. Prosečna temperatura u Švajcarskoj je oko 50 stepeni Farenhajta (10 Celzijusa) sa nivoima padavina koji variraju od 67 inča (170 cm) blizu Lugana do 21 inča (53cm) u dolini  Rone. Severno i zapadno od Alpa stanovnici žive u kišnoj i uglavnom hladnoj klimi sa temperaturama koje ostaju oko 32 stepena Farenhajta (0Celzijusa) zimi I 10 stepeni Farenhajta (21 Celzijusa) u delovima južno i jugoistočno od Alpa.

 

Osnovne činjenice o Švajcarskoj

Zastava Švajcarske predstavlja beli krst na jarko crvenoj pozadini. Kraci krsta su malo duži nego što su širi.

Švajcarska himna počinje stihovima:  Kada jutarnje nebo pocrveni i zraci se razliju nad nama, Ti se, Gospode, pojaviš u toj svetlosti.

Švajcarska je  zadržala svoju staru valutu, franak, kada se Evropa prebacila na euro.  Kovanice od 1, 5, 10, 20 i 50 centima predstavljaju manje novčane jedinice.  Franci postoje u kovanicama od 1, 2 i 5 i papirnim novanicama od 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 franaka.

Švajcarska koristi metrički sistem za određivanje težina i merenja.  

Nacionalni praznici su Nova godina, Praznik rada 1. Maj i Božić.

Voznesenje, Veliki petak, Duhovni ponedeljak i Uskršnji ponedeljak smatraju se religijskim praznicima.

 

Jezici

Pošto se Švajcarska graniči sa nekoliko različitih zemalja, ima četiri zvanična jezika- italijanski, nemački, francuski i retoromanski. Većina stanovnika Švajcarske govori nemački , 20 procenata govori francuski i 8 procenata govori italijanski. Postoje takođe i razni dijalekti jedinstveni u određenim kantonima.